{"id":3312,"date":"2024-07-02T08:46:22","date_gmt":"2024-07-02T08:46:22","guid":{"rendered":"https:\/\/bda-therapy.com\/?p=3312"},"modified":"2025-09-11T12:36:23","modified_gmt":"2025-09-11T12:36:23","slug":"sta-su-fascije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/sta-su-fascije\/","title":{"rendered":"\u0160ta su fascije?"},"content":{"rendered":"\n

Vezivna tkiva \u2013 fascije \u2013<\/strong> nalaze se svuda u ljudskom telu – od temena glave do vrhova prstiju na rukama i nogama. Mo\u017eete ih zamisliti kao unutra\u0161nju mre\u017eu tela<\/strong>, kao ovojnice koje obavijaju i povezuju sve
strukture tela – od unutra\u0161njih organa, mi\u0161i\u0107a, kostiju, pa sve do nerava i krvnih sudova. Od ovih tkiva sastoje se ligamenti, tetive, zglobne kapsule, hrskavice, diskovi izme\u0111u pr\u0161ljenova\u2026

Osnovna funkcija fascija u na\u0161em organizmu je da spoje, pri\u010dvrste i stabilizuju mi\u0161i\u0107no skeletni sistem, da obavijaju i \u0161tite razli\u010dite organe i odr\u017eavaju prohodnost krvnih sudova.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je to revolucionarno otkriveno o vezivnim tkivima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U \u0161koli smo u\u010dili da mi\u0161i\u0107i dr\u017ee na\u0161e kosti i zbog toga mo\u017eemo da se kre\u0107emo i pravimo pokrete. Me\u0111utim, u proteklih 20 godina istra\u017eiva\u010di sa presti\u017enih svetskih instituta i univerziteta do\u0161li su do novih saznanja, otkriv\u0161i da zapravo \u010ditavu strukturu na\u0161eg tela stabilnom i \u010dvrstom dr\u017ee vezivna tkiva. <\/strong>U celokupnom procesu u\u010destvuju i mi\u0161i\u0107i, kosti i nervi, ali ne samo oni, kako se to do skoro mislilo. Ti  elementi skeletno-mi\u0161ino-nervnog sistema \/vezivna tkiva, mi\u0161i\u0107i, kosti i nervi\/ zajedno \u010dine nerazdvojiv sistem koji daje potporu ljudskom telu.<\/p>\n\n\n\n

Ova otkri\u0107a – u \u010dijem su fokusu vezivna tkiva koja \u010dine osnovnu arhitekturu ljudskog tela – otvorila su jedan potpuno nov pristup u terapiji ljudskog tela. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ukoliko bismo dublje u\u0161li u svet vezivnih tkiva, videli bismo da ona telu daju oblik, proporcije i zapreminu<\/strong>. To se odnosi na, recimo, du\u017einu, \u0161irinu i dubinu grudnog ko\u0161a, trbu\u0161ne duplje, vrata itd. Vezivno tkivo povezuje sve strukture u telu i odr\u017eava njegovu celovitost.<\/strong> Istovremeno, omogu\u0107ava bolju pokretljivost svih delova na\u0161eg tela. Mi\u0161i\u0107i i vezivno tkivo rade zajedno kao dobro uigran i koordinisan sistem. Kroz povezanu mre\u017eu vezivnih tkiva prenosi se mehani\u010dka sila koja nastaje kontrakcijom mi\u0161i\u0107a i pojedinih vezivnih tkiva. Da bi to funkcionisalo ispravno, vezivna tkiva moraju da budu o\u010duvana.<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko do\u0111e do naru\u0161avanja te strukture, ako vezivna tkiva oslabe, mi\u0161i\u0107i gube osnonac jer vezivno tkivo ne mo\u017ee efikasno da usmerava silu kojom se vr\u0161e pokreti, ve\u0107 slabost nadome\u0161ta poja\u010danim dejstvom \u2013 kontrakcijom. Tako dolazi do raznih problema sa kojima se suo\u010davamo u svakodnevnom \u017eivotu \u2013 od bolova u ki\u010dmi, ramenima, pa sve do potpune iskrivljenosti pojedinih delova tela kod pacijenata sa neuro-muskulatornim spazmom ili hipotonijom, kao \u0161to je to slu\u010daj kod cerebralne paralize, spine bifide, mi\u0161i\u0107ne distrofije, i dr.<\/p>\n\n\n\n

Bez vezivnog tkiva ljudsko telo bi bilo hrpa mesa i kostiju bez oblika i sposobnosti da se dr\u017ei uspravno. I zbog ovog saznanja, do\u0161lo je do potpunog obrta u na\u010dinu le\u010denja oboljenja i stanja koja su nastala deformacijom fascijalnog vezivnog tkiva. Uspeh u le\u010denju primenom terapija koje deluju na osloba\u0111anje fascija je izuzetno veliki.<\/p>\n\n\n\n

Od \u010dega se sastoje vezivna tkiva? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vezivno tkivo \u010dine vlakna kolagena koja mu daju \u010dvrstinu i vlakna elastina koja mu daju elasti\u010dnost. Zahvalju\u0107u\u0107i njima vezivno tkivo ima ogromnu unutra\u0161nju napregnutost<\/strong> usled koje, bez mnogo razmi\u0161ljanja i te\u0161ko\u0107a, nosimo sopstvenu te\u017einu tela i efikasno se suprotstavljamo pritisku koji na telo dolazi spolja.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Fotografija 1<\/strong> \u2013 Vlakna vezivnog tkiva napunjena te\u010dno\u0161\u0107u, uveli\u010dana 25 puta pod endoskopom. <\/p>\n\n\n\n

Fotografija 2.<\/strong> Vlakna vezivnog tkiva povezana sa mi\u0161i\u0107nim vlaknima, koja unutar tela \u010dine nerazdvojiv sistem. Jedini na\u010din da se odvoji je fizi\u010dkim putem \u2013 presecanjem.<\/p>\n\n\n\n

Da biste bolje razumeli ono \u0161to \u017eelimo da objasnimo koristi\u0107emo primer koji je verovatno svima poznat. U na\u0161em detinjstvu se u igri \u010desto de\u0161avalo da neko dete legne na stomak, dok bi se drugo popeo na njegova le\u0111a. Dete koje je na podu ose\u0107a pritisak te\u017eine tela deteta koji stoji na njegovim le\u0111ima, ali mo\u017ee da ga podnese \u2013 unutra\u0161nja tenzija vezivnog tkiva je toliko velika da grudni ko\u0161 bez problema izdr\u017eava ovaj pritisak. Bez obzira na to optere\u0107enje, grudni ko\u0161 ne \u201epropada\u201c niti se spljo\u0161tio pod spolja\u0161njim pritiskom.<\/p>\n\n\n\n

Da bismo prakti\u010dno pokazali kako to izgleda, \u010desto tokom na\u0161ih predavanja izaberemo osobu iz publike i svom snagom izvr\u0161imo pritisak rukama na prednji i zadnji deo njegovog grudnog ko\u0161a. Iako je ose\u0107aj prili\u010dno neprijatan, sve \u0161to se zapravo desi je veoma malo lokalno ugibanje grudnog ko\u0161a. Time \u017eelimo da istaknemo da kada je vezivno tkivo zdravo, ono daje unutra\u0161nju potporu telu prilikom obavljanja svakodnevnih motori\u010dkih funkcija i ima ogroman kapacitet da se suprotstavi \u010dak i veoma velikom spoljnom pritisku.<\/strong> Vezivna tkiva imaju i druge va\u017ene uloge u ljudskom telu, ali o tome \u0107e biti re\u010di u drugim tekstovima.<\/p>\n\n\n\n

Izu\u010davanje vezivnih tkiva u medicini<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vezivna tkiva\/fascije u ljudskom telu nisu novost. Ona su u medicini poznata vi\u0161e od 100 godina. Zbog \u010dega onda tek sada o njima razgovaramo? Zbog toga \u0161to su va\u017ene uloge koje ova tkiva imaju u ljudskom organizmu otkrivene i utvr\u0111ene u poslednjih 20-30 godina. Zahvaljuju\u0107i tim saznanjima, do\u0161lo je do promene u na\u010dinu razmi\u0161ljanja i metodologiji izu\u010davanja mi\u0161i\u0107no-skeletnog sistema. Uz to, do\u0161lo je i do tehnolo\u0161kog napretka koji je omogu\u0107io kori\u0161\u0107enje savremenijih instrumenta koji se koriste u izu\u010davanju fascija.
Nakon po\u010detnih istra\u017eivanja u 70-tim godinama pro\u0161log veka i objavljivanja \u010dlanaka u nau\u010dnim \u010dasopisima, nau\u010dnici i entuzijasti su se okupili i osnovali Me\u0111unarodnu asocijaciju za izu\u010davanje fascije. Narednih godina skromno su nastavili sa istra\u017eivanjem u ovoj oblasti, sve do oktobra 2007. godine, kada ova asocijacija organizuje prvi me\u0111unarodni kongres o vezivnim tkivima na Medicinskom fakultetu\u00a0 Univerziteta Hardvard, u Bostonu, SAD. Na skupu se okupilo vi\u0161e od 800 nau\u010dnika, lekara i terapeuta razli\u010ditih usmerenja. Zahvaljuju\u0107i tom konresu, po\u010dinje \u0161ira diskusija o va\u017enosti vezivnih tkiva i ona dobijaju zaslu\u017eeni publicitet. Do sada je odr\u017eano \u0161est nau\u010dnih kongresa koji se odr\u017eavaju na svake dve, tri godine. Sa porastom broja istra\u017eivanja i razmene informacija me\u0111u nau\u010dnicima, ova oblast je u stalnom razvoju.
<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n


Danas ve\u0107 postoje dve generacije nau\u010dnika i grupe pri univerzitetima koje se bave izu\u010davanjem vezivnih tkiva. Samo neki od istra\u017eiva\u010da su: Jap Van der Val sa univeziteta u Amsterdamu, Peter Hjuing sa univerziteta u Mastrihtu, \u017dan Klod \u017dimberto hirurg iz Francuske, porodica Steko sa univerziteta Padova u Italiji, Robert \u0160lajp sa univerziteta u Ulmu u Nema\u010dkoj, Mark Driskol iz laboratorije za izu\u010davanje biomehanike mi\u0161i\u0107no-skeletnog sistema iz Kanade, Leonid Blum kiberneti\u010dar i pronalaza\u010d i mnogi drugi.
Tako\u0111e, izdate su mnoge knjige na ovu temu.
<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vezivna tkiva \u2013 fascije \u2013 nalaze se svuda u ljudskom telu – od temena glave do vrhova prstiju na rukama i nogama. Mo\u017eete ih zamisliti kao unutra\u0161nju mre\u017eu tela, kao ovojnice koje obavijaju i povezuju sve
\nstrukture tela – od unutra\u0161njih organa, mi\u0161i\u0107a, kostiju, pa sve do nerava i krvnih sudova. Od ovih tkiva sastoje se ligamenti, tetive, zglobne kapsule, hrskavice, diskovi izme\u0111u pr\u0161ljenova\u2026<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4838,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[119],"tags":[],"class_list":["post-3312","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-bda-i-problemi-kukova"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3312","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3312"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3312\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4841,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3312\/revisions\/4841"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4838"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3312"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3312"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3312"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}