Ranije smo razgovarali o strukturalnim razlikama u svojstvima zdravih i spasti\u010dnih\/rigidnih mi\u0161i\u0107a i vezivnog tkiva. Nakon \u0161to smo zaklju\u010dili da te razlike postoje, dalje obja\u0161njavamo da \u0107e pogo\u0111eni mi\u0161i\u0107i i vezivna tkiva mehani\u010dki reagovati druga\u010dije od zdravih struktura kada se na njih primeni pasivno istezanje. Shodno tome, krajnji rezultati adaptacije tkiva na pasivno istezanje tako\u0111e \u0107e biti razli\u010diti izme\u0111u te dve grupe tkiva.<\/p>\n\n\n\n
Ali za\u0161to vezivna tkiva i mi\u0161i\u0107i osobe sa cerebralnom paralizom mehani\u010dki druga\u010dije reaguju na isti postupak?<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161a zapa\u017eanja su da, osim o\u010diglednog o\u0161te\u0107enja mozga, dete sa cerebralnom paralizom do\u017eivljava strukturni kolaps [1]. Tokom procene stanja dece jasno vidimo strukturni kolaps vezivnog tkiva. Postoji veza izme\u0111u o\u0161te\u0107enja mozga i kolapsa\/o\u0161te\u0107enja vezivnog tkiva i ta veza bi\u0107e obja\u0161njena u slede\u0107em \u010dlanku.<\/p>\n\n\n\n
U su\u0161tini, u procesu slabljenja, vezivna tkiva gube sposobnost zadr\u017eavanja vode. Van\u0107elijski matriks koji obi\u010dno treba da bude u te\u010dnom stanju, po\u010dinje da se menja i da se stvrdnjava \u0161to pove\u0107ava krutost mekih tkiva. Prema tome, mo\u017eemo primetiti da vezivna tkiva gube volumen (u sve tri prostorne dimenzije). Dalje, kao \u0161to smo pokazali u prethodnom \u010dlanku, tako\u0111e dolazi do akumulacije kolagenih vlakana i posledi\u010dnog zadebljanja vezivnog tkiva, \u0161to ih \u010dini manje elasti\u010dnim, \u010dvr\u0161\u0107im i manje organizovanim. Negativne promene prisutne su i u mi\u0161i\u0107nom tkivu. Dolazi do smanjenja kontraktilnih mi\u0161i\u0107nih vlakana.<\/p>\n\n\n\n
Iz svega nabrojanog jasno je koliko se slaba i kvalitativno izobli\u010dena vezivna i mi\u0161i\u0107na tkiva razlikuju od zdravih. To je razlog zbog kojeg \u0107e njihov mehani\u010dki odgovor na pasivno istezanje biti druga\u010diji, kao \u0161to je prikazano u nau\u010dnom istra\u017eivanju citiranom u prethodnom \u010dlanku.<\/p>\n\n\n\n
Slede\u0107e pitanje bi bilo: za\u0161to bi trebalo da budemo oprezni u primeni pasivnog istezanja na ona slaba i izobli\u010dena meka tkiva?<\/p>\n\n\n\n
O\u0161te\u0107enje mozga indukuje sistemske upalne procese koji se akumuliraju i pove\u0107avaju od trenutka povrede mozga pa nadalje. Prakti\u010dno, to zna\u010di da su pro-upalne[2] materije prisutne u vi\u0161im nivoima od normalnih kod ljudi sa o\u0161te\u0107enjima mozga. Nadalje, to zna\u010di da su ne samo centralni i periferni nervni sistem (CNS i PNS), ve\u0107 i sva telesna tkiva pogo\u0111ena upalom.<\/p>\n\n\n\n
Treba ista\u0107i da u normalnim okolnostima upalni procesi imaju pozitivnu ulogu, jer poma\u017eu telu da ozdravi i povrati ravnote\u017eu. Upalni proces bi trebalo da funkcioni\u0161e, pomogne telu da ozdravi, a zatim prestane. Na\u017ealost, u slu\u010daju povrede mozga, \u010dini se da ima \u0161tetan uticaj, jer je preteran i dugotrajan. Izgleda da se ne zaustavlja kad bi trebalo, ve\u0107 umesto toga, nastavlja da postoji kao tiha upala. Osobe sa povredama mozga su stalno pod visokim nivoom upale; ve\u0107im nego kod zdravih ljudi. Zbog toga su oni vrlo osetljivi na razli\u010dite vrste mehani\u010dkih uticaja. Poenta je u tome da neprikladni nivoi dugotrajne upale jo\u0161 vi\u0161e o\u0161te\u0107uju tkiva. Drugim re\u010dima, to je proces izle\u010denja koji je krenuo po zlu i umesto da le\u010di, on indukuje stvaranje densifikacija, adhezija, fibroze i o\u017eiljaka vezivnog tkiva.<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Densifikacija (zadebljavanje) vezivnog tkiva nastaje kao rezultat naru\u0161avanja miofascijalnih odnosa, smanjuju\u0107i klizne mogu\u0107nosti i menjaju\u0107i mi\u0161i\u0107nu ravnote\u017eu i propriocepciju (Stecco & Stecco 2009).<\/p>\n\n\n\n
\u2013 Adhezija se odnosi na sklonost fascijalnih slojeva da se lepe jedan za drugog \u0161to dugoro\u010dno smanjuje klizna svojstva fascije. \u201eKada je fascija preterano mehani\u010dki napregnuta, upaljena ili nepokretna, talo\u017eenje kolagena i matriksa postaje neorganizovano, \u0161to rezultira fibrozom i adhezijama\u201c (Langevin 2008).<\/p>\n\n\n\n
\u2013 \u201eFibroza je definisana prekomernim rastom, otvrdnjavanjem i\/ili stvaranjem o\u017eiljaka razli\u010ditih tkiva i pripisuje se vi\u0161ku talo\u017eenja sastojaka van\u0107elijskog matriksa, uklju\u010duju\u0107i kolagen. Fibroza je krajnji rezultat hroni\u010dnih upalnih reakcija izazvanih razli\u010ditim stimulusima, uklju\u010duju\u0107i trajne infekcije, autoimune reakcije, alergijske reakcije, hemijske povrede, zra\u010denje i povrede tkiva \u201c (Wynn T.A. 2008).<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to je to problem u kontekstu pasivnog istezanja?Kod ljudi sa o\u0161te\u0107enjem CNS-a i\/ili PNS-a, promene vezivnog tkiva poput densifikacije, adhezija i fibroze su ve\u0107 prisutne zajedno sa visokim nivoom zapaljenja.<\/p>\n\n\n\n
Nau\u010dna otkri\u0107a pokazuju da razli\u010dite precizne mehani\u010dke stimulacije mogu da moduliraju upalu tako da ona rezultira izle\u010denjem ili dodatnim o\u0161te\u0107enjem i fibrozom. Da li \u0107e one podsta\u0107i upalu ili je smanjiti, zavisi od vrste mehani\u010dkih stimulusa koje koristimo. (Guoguang Yanga, Hee-Jeong Imb i James H.-C. Wanga,* 2005) U studiji iz 2005. godine, istra\u017eiva\u010di su \u017eeleli da znaju da li \u0107e istezanje tetive promeniti nivo zapaljenja u njoj. Napravili su \u010detiri razli\u010dite situacije.<\/p>\n\n\n\n
U tetivu nije ubrizgana supstanca koja pospe\u0161uje upalu i nije vr\u0161eno istezanje. O\u010dekivano, do upale nije do\u0161lo.<\/p>\n\n\n\n
U tetivu je ubrizgana supstanca koja pospe\u0161uje upalu, ali nije vr\u0161eno istezanje. Upala se poja\u010dala u odnosu na situaciju 1, iako nije vr\u0161eno istezanje tetive, ali je upala bila slabija nego u situaciji 3.<\/p>\n\n\n\n
U tetivu je ubrizgana supstanca koja pospe\u0161uje upalu i vr\u0161eno je istezanje, i to 8% ukupne du\u017eine tetive. Upala se poja\u010dala i bila je ja\u010da nego u situaciji 1 i situaciji 2.<\/p>\n\n\n\n
U tetivu je ubrizgana supstanca koja pospe\u0161uje upalu i vr\u0161eno je istezanje, i to 4% ukupne du\u017eine tetive. Upala je smanjena u odnosu na situaciju 2, a posebno u odnosu na situaciju 3.<\/p>\n\n\n\n
Jednostavno re\u010deno, kada je tetiva ve\u0107 bila upaljena i istegnuta 8% du\u017eine, upala se pogor\u0161ala. Kada je ve\u0107 upaljena tetive istegnuta 4% svoje du\u017eine, upala se zna\u010dajno smanjila. Kada je vr\u0161eno istezanje tkiva koje nije bilo upaljeno, o\u010dekivano, nije do\u0161lo do zapaljenja.<\/p>\n\n\n\n
Posmatrajmo situaciju: ve\u0107 smo primetili veliko prisustvo upale i o\u0161te\u0107enja kod ljudi koji imaju povrede CNS-a i PNS-a. Ako primenimo pasivno istezanje na o\u0161te\u0107eno, upaljeno i preosetljivo vezivno tkivo, koje su \u0161anse da \u0107emo u na\u0161oj primeni biti toliko precizni da smo sigurni da podsti\u010demo pozitivan proces izle\u010denja umesto negativnog o\u0161te\u0107enja?<\/p>\n\n\n\n
Moramo da budemo svesni da su efekti opisani u istra\u017eivanju nastali u dobro kontrolisanom laboratorijskom okru\u017eenju i uz kori\u0161\u0107enje mernih instrumenata. Da li smo sigurni da mo\u017eemo da imamo takvo kontrolisano okru\u017eenje kod ku\u0107e? Sumnjam.<\/p>\n\n\n\n
Iz ovoga mo\u017eemo zaklju\u010diti da je vrlo verovatno da \u0107e dugoro\u010dno pasivno istezanje izazvati iritaciju i pove\u0107ati upalu u vezivnim tkivima i posledi\u010dno pospe\u0161iti procese densifikacije, adhezije, fibroze i stvaranja o\u017eiljaka, a ne proces izle\u010denja.<\/p>\n\n\n\n
Moja ideja nije da ostavim roditelje bez opcija kada je u pitanju borba sa spasticitetom i kontrakturama. Na osnovu svega obja\u0161njenog vjerujem da pasivno istezanje nije dovoljno pouzdano da bi roditelji mogli da postignu \u017eeljene rezultate.<\/p>\n\n\n\n
Postoje i drugi, bezbedniji na\u010dini. Postoje modaliteti ponavljaju\u0107eg mehani\u010dkog optere\u0107enja niske magnitude i niskog intenziteta koji su bezbedni i deluju tako da promovi\u0161u oporavak tkiva i procese izle\u010denja. Moje pitanje je: za\u0161to bismo se slepo dr\u017eali pasivnog istezanja ako se pomo\u0107u BDA tehnika, pa \u010dak i drugih tehnika koje se primenjuju na mekom tkivu, mogu posti\u0107i bolji dugoro\u010dni rezultati?<\/p>\n\n\n\n
U slede\u0107em \u010dlanku \u0107u pisati o preoblikovanju mekih tkiva i BDA tehnikama koje se mogu koristiti za smanjenje krutosti, pove\u0107anje mobilnosti i biti dugoro\u010dno re\u0161enje kada su u pitanju kontrakture.<\/p>\n\n\n\n
[1] Strukturni kolaps podrazumeva slabost svih vrsta vezivnog tkiva bez obzira na njihov tip i lokalizaciju u telu. Tako\u0111e, ukazuje na gubitak njihove arhitektonske uloge, kao tkiva koja bi trebalo da pru\u017eaju unutra\u0161nji pritisak, podr\u017eavaju i dr\u017ee ljudsko telo iznutra. Kad su vezivna tkiva slaba i ne mogu vi\u0161e da obavljaju tu ulogu \u2013 to je strukturni kolaps.<\/p>\n\n\n\n
[2] Supstance koje podsti\u010du upalne procese u ljudskom telu. Kada do\u017eivimo traumati\u010dne povrede ili napade stranih organizama (bakterija, virusa, gljivica, parazita), na\u0161e telo aktivira odgovor imunog sistema. Cilj odgovora imunog sistema je pokretanje upalnih procesa koji \u0107e na kraju rezultirati izle\u010denjem i povratkom op\u0161te ravnote\u017ee organizma.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ranije smo razgovarali o strukturalnim razlikama u svojstvima zdravih i spasti\u010dnih\/rigidnih mi\u0161i\u0107a i vezivnog tkiva. Nakon \u0161to smo zaklju\u010dili da te razlike postoje, dalje obja\u0161njavamo da \u0107e pogo\u0111eni mi\u0161i\u0107i i vezivna tkiva mehani\u010dki reagovati druga\u010dije od zdravih struktura kada se na njih primeni pasivno istezanje. Shodno tome, krajnji rezultati adaptacije tkiva na pasivno istezanje tako\u0111e \u0107e biti razli\u010diti izme\u0111u te dve grupe tkiva.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1675,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[130],"tags":[],"class_list":["post-3571","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-bda-i-pasivno-istezanje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3571","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3571"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3571\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1675"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3571"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3571"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3571"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}