Ovo je jedno produktivno pitanje. Ono nam omogu\u0107ava da detaljno ispitamo logiku razmi\u0161ljanja koja le\u017ei u osnovi klasi\u010dnog pristupa u rehabilitaciji a sadr\u017ei pasivno istezanje. Poku\u0161a\u0107u da predstavim, korak po korak, proces razmi\u0161ljanja koji je doveo do zaklju\u010daka koji su integrisani u klasi\u010dnu rehabilitacijsku paradigmu. Terapeutski postupci koji se koriste u praksi zasnovani su na tim zaklju\u010dcima i pretpostavkama.<\/p>\n\n\n\n
Zdrave individue<\/p>\n\n\n\n
Po\u010deo bih sa ukazivanjem na jedno o\u010digledno zapa\u017eanje: primenom pasivnog istezanja mi\u0161i\u0107a kod zdravih individua i sportista mogu\u0107e je posti\u0107i pove\u0107anje opsega pokreta u zglobovima i pove\u0107anje elasti\u010dnosti mekih tkiva. U razumnoj meri, rezultati ovog terapijskog postupka vidljivi su i u traumatologiji. Na primer, posle operacije kolena, postupak se koristi kako bi se povratio normalan opseg pokreta zgloba. U ve\u0107ini slu\u010dajeva ovaj postupak je prili\u010dno uspe\u0161an.<\/p>\n\n\n\n
Postoji nau\u010dna literatura, \u010dlanci koji obja\u0161njavaju pasivne efekte istezanja kod zdravih individua, sportista i ljudi koji se rehabilituju nakon povreda i operacija. \u010cak i ako se ne bavimo naukom, ve\u0107 ako poku\u0161amo da se oslonimo na zdrav razum i \u017eivotno iskustvo, jasno nam je da je ova ideja pouzdana.<\/p>\n\n\n\n
Na \u0161ta mislim kada ka\u017eem pouzdana? Ako biste napravili program istezanja tela i sprovodili ga du\u017ee vreme, verovatno biste postigli zna\u010dajno pove\u0107anje elasti\u010dnosti mi\u0161i\u0107a i mekih tkiva i pokretljivosti tela. To znamo \u010dak i iz sopstvenog iskustva. O\u010digledno je da to funkcion\u0161e. Svakako, u ovom slu\u010daju govorimo o nepostojanju o\u0161te\u0107enja mozga i postojanju normalnog mi\u0161i\u0107nog tonusa.<\/p>\n\n\n\n
Individue sa cerebralnom paralizom i drugim neurolo\u0161kim stanjima i bolestima<\/p>\n\n\n\n
Radi lak\u0161eg razumevanja poente koju \u017eelim da postignem, pravim razliku izme\u0111u dve komponente ovih stanja i bolesti. Ako pasivno istezanje uzmemo kao terapijski postupak izbora, s jedne strane, mo\u017eemo primetiti neurolo\u0161ku komponentu u obliku o\u0161te\u0107enja mozga, i komponentu telesne strukture u obliku izmenjenih mi\u0161i\u0107a i struktura vezivnog tkiva (miofascijalne strukture).<\/p>\n\n\n\n
Neurolo\u0161ka komponenta [1]<\/p>\n\n\n\n
Kod osobe sa cerebralnom paralizom (CP) i drugim neurolo\u0161kim stanjima i bolestima, povi\u0161en mi\u0161i\u0107ni tonus mo\u017ee biti prisutan u odre\u0111enim mi\u0161i\u0107ima ili mi\u0161i\u0107nim grupama u obliku spasticiteta ili rigidnosti. Spasticitet [2] je stanje u kojem su odre\u0111eni mi\u0161i\u0107i ili mi\u0161i\u0107ne grupe konstantno kontrahovani. Spasticitet nastaje usled lezije mozga koja se javlja u delu koji se zove piramidalni put. Rigidnost je tako\u0111e stanje u kojem su odre\u0111eni mi\u0161i\u0107i ili mi\u0161i\u0107ne grupe konstantno kontrahovani. Ono je uzrokovano lezijom mozga koja se javlja u delu zvanom bazalne ganglije ili ekstrapiramidalni put. Spasticitet i rigidnost ometaju normalnu kontrolu pokreta, raspon pokreta zglobova i uglavnom negativno uti\u010du na motori\u010dke funkcije i sposobnosti osobe. Spomenuo bih da je ono \u0161to nazivam neurolo\u0161kom komponentom ve\u0107ini roditelja jasno jer to manje-vi\u0161e obja\u0161njavaju zdravstveni radnici.<\/p>\n\n\n\n
2. Komponenta telesne strukture [3]<\/p>\n\n\n\n
Nova nau\u010dna otkri\u0107a pokazuju da su strukturne promene kod osoba sa cerebralnom paralizom prisutne u:<\/p>\n\n\n\n
\u2013 mi\u0161i\u0107nom tkivu (mi\u0161i\u0107nim vlaknima)<\/p>\n\n\n\n
\u2013 kolagenim vlaknima (vlaknastiom delu vezivnog tkiva)<\/p>\n\n\n\n
\u2013 van\u0107elijskom matriksu (engl. extracellular matrix, ECM \u2013 te\u010dnom delu vezivnog tkiva)<\/p>\n\n\n\n
Sugeri\u0161e se (Booth, C., Cortina-Borja, M., & Theologis, T. 2001) da funkcija mi\u0161i\u0107a \u010desto postaje progresivno kompromitiranija kod dece sa spasti\u010dnom cerebralnom paralizom, \u0161to dovodi do smanjene pokretljivosti\u2026 Kolagen tipa I nagomilan u endomizijumu spasti\u010dnih mi\u0161i\u0107a naizgled zadebljanom, i fibroti\u010dka podru\u010dja sa prore\u0111enim mi\u0161i\u0107nim vlaknima bili su vidljivi u te\u017eim slu\u010dajevima. Ovo sugeri\u0161e da kolagen mo\u017ee biti uklju\u010den u pove\u0107anje uko\u010denosti mi\u0161i\u0107a koje se opa\u017ea kod spasticiteta\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Dalje, u vezi sa izmenama ECM-a (Smith, L.R., Lee, K.S., Ward, S.R., Chambers, H.G. i Lieber, R.L. 2011) obja\u0161njeno je da \u201eSpasticitet mi\u0161i\u0107a, usled lezije gornjeg motornog neurona, \u010desto dovodi do kontrakcija mi\u0161i\u0107a koje ograni\u010davaju opseg pokreta i izazivaju pove\u0107anu rigidnost mi\u0161i\u0107a \u2026 Ovde pokazujemo da je mi\u0161i\u0107no tkivo u kontrakturi tvr\u0111e kada se posmatraju i porede deca istog uzrasta, \u0161to implicira van\u0107elijski matriks (ECM) \u2026 Pove\u0107ana rigidnost ECM-a je funkcionalno jo\u0161 zna\u010dajnija s obzirom na na\u0161 nalaz in vivo dugih sarkomera, \u0161to dovodi do mnogo ve\u0107ih in vivo sila u kontrakciji mi\u0161i\u0107a. Ovi rezultati mogu dovesti do novih terapija za le\u010denje spasti\u010dne mi\u0161i\u0107ne kontrakcije \u201c.<\/p>\n\n\n\n
Ideja citiranja ovih istra\u017eivanja je da se roditeljima skrene pa\u017enja na va\u017enost promena telesne strukture koje treba uzeti u obzir u vezi sa efektima pasivnog istezanja na spasti\u010dne ili rigidne mi\u0161i\u0107e. Ve\u0107ina roditelja nije upoznata sa komponentom telesne strukture, jer klasi\u010dni sistem rehabilitacije uzima u obzir samo neurolo\u0161ku komponentu. Za\u0161to je to tako? \u2014 mo\u017eete pitati. Radio sam u tom sistemu i moje zapa\u017eanje je da su analiti\u010dki alati koji se koriste za dono\u0161enje zaklju\u010daka i odluka o terapijskim procedurama u procesu rehabilitacije jednostavni i jednosmerni. \u0160ta to zna\u010di u praksi?<\/p>\n\n\n\n
Jednostavno rezonovanje: u slu\u010daju spasti\u010dne i rigidne cerebralne paralize mi\u0161i\u0107i se skra\u0107uju, normalni raspon pokreta se smanjuje. Ako \u017eelimo da postignemo rezultate, u\u010dini\u0107emo suprotno: istegnu\u0107emo skra\u0107ene mi\u0161i\u0107e i poku\u0161ati da pobolj\u0161amo raspon pokreta. Ako to ne u\u010dinimo, mi\u0161i\u0107i \u0107e postati jo\u0161 kra\u0107i, \u0161to \u0107e dovesti do razvoja kontrakcija i kasnije deformiteta. To \u0107e se dogoditi jer je mozak o\u0161te\u0107en i spasti\u010dni mi\u0161i\u0107i bivaju trajno bombardovani elektri\u010dnim signalima koji ih \u010dine konstantno kontrahovanim. To je sve.<\/p>\n\n\n\n
Kako su cerebralna paraliza i druga neurolo\u0161ka stanja i bolesti koje uklju\u010duju spasticitet i rigidnost prvenstveno rezultat o\u0161te\u0107enja mozga, ovo obja\u0161njenje nije pogre\u0161no; ali je nepotpuno. Nau\u010dna otkri\u0107a potvr\u0111uju, kao \u0161to sam spomenuo, da bilo primarne ili sekundarne promene vezivnog tkiva i mi\u0161i\u0107a negativno uti\u010du na spasticitet i rigidnost kod ovih populacija.<\/p>\n\n\n\n
Da bismo mogli da shvatimo da li pasivno istezanje donosi pozitivne rezultate, moramo da ga analiziramo u kontekstu obe komponente: neurolo\u0161ke i strukturne. Moramo tako\u0111e da razumemo kako neurolo\u0161ka komponenta uti\u010de na strukturnu i obrnuto.<\/p>\n\n\n\n
Sada razumemo da postoje zna\u010dajne razlike izme\u0111u zdravih i izmenjenih mi\u0161i\u0107a i vezivnog tkiva. Oni se razlikuju sa neurolo\u0161kog i strukturnog stanovi\u0161ta. Zdravi i izmenjeni mi\u0161i\u0107i i vezivna tkiva pokazuju razli\u010dita strukturna i mehani\u010dka svojstva. Postavlja se jednostavno pitanje: kako mo\u017eemo da primenimo isti terapijski postupak (pasivno istezanje) na telesnim strukturama koje imaju tako razli\u010dite kvalitete i da o\u010dekujemo da one reaguju na isti na\u010din? Kako mo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107emo posti\u0107i iste rezultate? Po mom mi\u0161ljenju, logi\u010dno je: ako primenite isti postupak na telesnim strukturama koje pokazuju razli\u010dita svojstva, dobi\u0107ete druga\u010diji odgovor i razli\u010dite kona\u010dne rezultate. To je glavni razlog za\u0161to \u0107e pasivno istezanje ako se primeni na zdravu telesnu strukturu za rezultat imati korisno dejstvo, a ako se primeni na izmenjenu telesnu strukturu, dove\u0161\u0107e do vrlo malo ili nikakvih benefita ili \u0107e \u010dak na du\u017ee staze, rezultirati pogor\u0161anjem stanja tretirane telesne strukture.<\/p>\n\n\n\n
(Pin, T., Dyke, P., & Chan, M. 2006). Pasivno istezanje se znatno koristi kod individua sa spasticitetom usled uverenja da se zategnutost ili kontraktura mekih tkiva mogu ispraviti i izdu\u017eiti. Dokazi o efikasnosti pasivnog istezanja kod individua sa spasticitetom su ograni\u010deni. Ovaj pregled ima za cilj da izvr\u0161i procenu dokaza o efikasnosti pasivnog istezanja kod dece sa spasti\u010dnom cerebralnom paralizom. Sedam studija izabrano je u skladu sa izbornim kriterijumima i ocenjeno na skali fizioterapijske baze podataka (PEDro skali). Za potrebe pore\u0111enja, ra\u010dunata je veli\u010dina efekta i intervali pouzdanosti od 95%. Dokazi da ru\u010dno istezanje mo\u017ee pove\u0107ati opseg pokreta, smanjiti spasticitet ili pobolj\u0161ati efikasnost hodanja kod dece sa spasticitetom, su bili ograni\u010deni.<\/p>\n\n\n\n
U slede\u0107em \u010dlanku detaljnije \u0107u govoriti o tome \u0161ta se doga\u0111a sa vezivnim i mi\u0161i\u0107nim tkivom kao posledicom povrede mozga, kako to uti\u010de na dalju kontrolu pokreta i razvoj telesne strukture i za\u0161to bi roditelji trebalo da budu veoma oprezni u vezi sa primenom pasivnog istezanja.<\/p>\n\n\n\n
[1] Distonija i mi\u0161i\u0107na hipotonija su neurolo\u0161ke komponente cerebralne paralize i nekih neurolo\u0161kih poreme\u0107aja, ali ne\u0107e biti detaljnije razra\u0111ene u ovom \u010dlanku, jer je pasivno istezanje terapijski postupak koji se o\u010digledno ne\u0107e koristiti za re\u0161avanje tih problema, tako da nemaju nikakvog zna\u010daja u vezi sa ovom temom.<\/p>\n\n\n\n
[2] U ovom tekstu \u017eelim samo da uka\u017eem na neke osnove, pa \u0107e razlika izme\u0111u spasticiteta i rigidnosti biti obja\u0161njena u jednom od slede\u0107ih \u010dlanaka.<\/p>\n\n\n\n
[3] Uko\u010denost zglobova, hipermobilnost zglobova, nestabilnost zglobova; skra\u0107ene tetive i ligamenti i kontrakture obuhva\u0107eni su terminom izmenjeno vezivno tkivo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ovo je jedno produktivno pitanje. Ono nam omogu\u0107ava da detaljno ispitamo logiku razmi\u0161ljanja koja le\u017ei u osnovi klasi\u010dnog pristupa u rehabilitaciji a sadr\u017ei pasivno istezanje. Poku\u0161a\u0107u da predstavim, korak po korak, proces razmi\u0161ljanja koji je doveo do zaklju\u010daka koji su integrisani u klasi\u010dnu rehabilitacijsku paradigmu. Terapeutski postupci koji se koriste u praksi zasnovani su na tim zaklju\u010dcima i pretpostavkama.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1673,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[130],"tags":[],"class_list":["post-3575","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-bda-i-pasivno-istezanje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3575","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3575"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3575\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1673"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3575"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3575"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3575"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}