<\/p>\n\n\n\n
Roditelji naj\u010de\u0161\u0107e postavljaju ovo pitanje: da li treba da radimo istezanje ili ne?<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Verujem da pre nego \u0161to objasnimo efekte pasivnog istezanja na spasti\u010dne mi\u0161i\u0107e, kako bismo uspeli da postavimo stvari na svoje mesto, treba da usmerimo pa\u017enju na jo\u0161 jedno va\u017eno pitanje. Iz na\u0161eg bogatog iskustva u oblasti rehabilitacije dece sa ovim stanjima, mo\u017eemo videti da roditelji postavljaju sebi jo\u0161 jedno pitanje koje ih jo\u0161 vi\u0161e zbunjuje: za\u0161to dobijamo opre\u010dne preporuke od razli\u010ditih stru\u010dnjaka u ovoj oblasti?<\/p>\n\n\n\n Verujem da bi trebalo prvo odgovoriti na ovo pitanje da bismo mogli da se kre\u0107emo kroz ovu temu i re\u0161imo konfuziju. \u017deleo bih da napomenem da danas ne postoje moderne terapije\/pristupi rehabilitaciji koji koriste klasi\u010dno pasivno istezanje kao postupak za postizanje smanjene spasti\u010dnosti i uko\u010denosti mi\u0161i\u0107a. Da bi postigli ove rezultate, radije koriste druge modalitete. Samo klasi\u010dna fizioterapija i rehabilitacija koriste pasivno istezanje. Moramo pre svega da razumemo odakle dolaze ta opre\u010dna mi\u0161ljenja i preporuke. Gde je njihov izvor?<\/p>\n\n\n\n Kao postupak, pasivno istezanje je postojalo mnogo pre nego \u0161to smo stekli tako opse\u017eno znanje o zna\u010daju i ulozi vezivnog tkiva (fascije) u ljudskom telu. Iz svega ovoga mo\u017eemo zaklju\u010diti da se prilikom davanja preporuka, BDA tim oslanja na ta nova otkri\u0107a i saznanja.<\/p>\n\n\n\n Kao i drugi moderni pristupi rehabilitaciji, BDA poku\u0161ava da istra\u017ei i integri\u0161e znanje o vezivnom tkivu u praksi.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U klasi\u010dnoj rehabilitacionoj paradigmi to jednostavno jo\u0161 nije u\u010dinjeno. To nije tema koja je u potpunosti predstavljena u nastavnim programima klasi\u010dnih medicinskih srednjih \u0161kola, fakulteta i univerziteta. Zbog toga je logi\u010dno da nemamo generacije medicinskih radnika koji ve\u0107 poseduju znanje o vezivnom tkivu. Naprotiv, dobili su klasi\u010dno znanje o ljudskoj biomehanici, klasi\u010dnoj slici mi\u0161i\u0107no-ko\u0161tanog sistema i njegovog rada. U isto vreme dok se ovo de\u0161ava u standardnom obrazovnom sistemu, u nau\u010dnim krugovima se polako ali sigurno, pojavljuju novi nalazi, novi podaci i novo razumevanje ljudske anatomije i ljudske biomehanike.<\/p>\n\n\n\n Ta dva procesa se odvijaju istovremeno, ali \u0161ta je rezultat?<\/p>\n\n\n\n Sa jedne strane, imamo medicinske stru\u010dnjake koji izlaze iz medicinskih \u0161kola bez opse\u017enog znanja o vezivnom tkivu i posledice tog neznanja po razumevanje rada ljudskog tela. Sa druge strane, sva nova saznanja o vezivnom tkivu su \u010dinjenice! Toliko je novih informacija o vezivnom tkivu, da \u010dak i u klasi\u010dnom pristupu rehabilitaciji postaju svesni toga. Nemogu\u0107e je to ignorisati. Tokom poslednjih 20 godina ura\u0111eno je mnogo istra\u017eivanja, objavljene su brojne nau\u010dne publikacije, napisane knjige, odr\u017eani kongresi. Mnoge stvari o fiziologiji, anatomiji i biomehanici ljudskog tela obja\u0161njene su na druga\u010diji na\u010din nego ranije.<\/p>\n\n\n\n Stoga imamo paradoksalnu situaciju da se informacije i pojmovi koji ve\u0107 postoje kao \u010dinjenice u stvarnom svetu, ne u\u010de u \u0161kolama.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eete da se zapitate \u2013 za\u0161to je situacija takva? Ne znam zasigurno, ali pretpostavljam da smo svedoci inertnosti ogromnih sistema, kao \u0161to su obrazovni i javni zdravstveni sistem. Oni su obi\u010dno spori, te\u0161ko se menjaju jer je svaka promena te\u0161ka. Promena gura ljude koji su unutar tog sistema van njihove zone komfora. U dr\u017eavnim sistemima obi\u010dno nema velike motivisanost za uvo\u0111enjem promena. Previ\u0161e optere\u0107eni birokratijom.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, verujem da je dug put od nau\u010dnog istra\u017eivanja i nau\u010dne zajednice do obrazovanja i \u0161kola. Moram da priznam da se i to menja. Polako, ali se menja.<\/p>\n\n\n\n Kada sam 2008. godine po\u010deo da u\u010dim o vezivnom tkivu, nije bilo mnogo stru\u010dnjaka iz oblasti rehabilitacije koji su govorili o tome. Sada za fasciju mo\u017eete da \u010dujete od mnogih kolega, ali bi\u0107e potrebno dosta vremena da klasi\u010dni sistem obrazovanja i rehabilitacije usvoji te nove \u010dinjenice.<\/p>\n\n\n\n Uvi\u0111anje da nova saznanja o fasciji\/vezivnim tkivima u oblasti rehabilitacije dece sa neurolo\u0161kim poreme\u0107ajima nisu ne\u0161to \u0161to se u\u010di u medicinskim \u0161kolama i da nisu automatski deo nekog zvani\u010dnog nastavnog plana i programa predstavlja va\u017enu spoznaju.<\/p>\n\n\n\n Ovo nas dovodi do logi\u010dnog zaklju\u010dka: koliko \u0107e znanja neki specijalista ili terapeut da stekne o ovoj temi, zavisi samo od njega ili nje! Zavisi od individualne \u017eelji i motivacije da se dobije dodatno obrazovanje i posveti vreme i energija dubljem razumevanju ove teme. To je dug proces.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, hteo bih da budem vrlo jasan: ne zala\u017eem se za stav da sve kolege koje su stekle dublje znanje o radu vezivnog tkiva nikada ne\u0107e preporu\u010diti upotrebu pasivnog istezanja kao jednu od opcija, ali sam uveren da \u0107e im to znanje omogu\u0107iti da vide \u0161iru sliku i razmisle o alatima za postizanje boljih rezultata na neki drugi na\u010din.<\/p>\n\n\n\n Barem ne\u0107e biti toliko eksplicitni i kruti kada je u pitanju mi\u0161ljenje da se pasivno istezanje mora primenjivati i tvrdnja da je to jedini na\u010din borbe protiv spasti\u010dnosti mi\u0161i\u0107a i kontraktura.<\/p>\n\n\n\n Sa moje ta\u010dke gledi\u0161ta, u oblasti rehabilitacije dece sa neurolo\u0161kim poreme\u0107ajima, postoje slede\u0107e vrste terapeuta:<\/p>\n\n\n\n Oni koji nisu \u010duli za fasciju\/vezivno tkivo, a samim tim ni ne znaju ni\u0161ta o tome i rade i razmi\u0161ljaju na na\u010din na koji su generacije terapeuta radile i razmi\u0161ljale pre njih. Oni misle da se rehabilitacijski modalitet jednostavno prenosi sa generacije na generaciju, iskustvom.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, pojedini terapeuti potpuno nerado preispituju svoje stanovi\u0161te.<\/p>\n\n\n\n Postoje oni koji su \u010duli za sve to i svesni su njegovog postojanja, ali nikada nisu stvarno poku\u0161ali da ga razumeju na dubljem nivou ili da razumeju kako ti novi nalazi menjaju na\u0161u percepciju o rehabilitaciji dece sa neurolo\u0161kim poreme\u0107ajima. Posledica toga ogleda se u njihovom nastavljanju da rade po starom, kako su ve\u0107 navikli.<\/p>\n\n\n\n Kona\u010dno, postoje terapeuti koji razumeju va\u017enost ovih novih istra\u017eivanja i informacija i prihvataju izazov stalnog u\u010denja. Ti ljudi ula\u017eu svoje vreme i energiju da razumeju nove podatke koji su im predstavljeni i poku\u0161aju da ih istra\u017ee, isprobaju u praksi i integri\u0161u ih u svoj posao.<\/p>\n\n\n\n U su\u0161tini, ono \u0161to se doga\u0111a roditeljima kada do\u0111u po savet kod razli\u010ditih stru\u010dnjaka jeste da oni postaju svedoci sudara dva sveta, dva koncepta znanja i rehabilitacije, kao \u0161to sam prethodno objasnio.<\/p>\n\n\n\n Mislim da su to glavni razlozi za\u0161to roditelji dece sa neurolo\u0161kim poreme\u0107ajima dobijaju opre\u010dne preporuke od razli\u010ditih stru\u010dnjaka u toj oblasti.<\/p>\n\n\n\n Za kraj, hteo bih da ka\u017eem da niko nema monopol nad kona\u010dnom i apsolutnom istinom po tim pitanjima. Na\u0161a profesionalna du\u017enost je da se stalno obrazujemo, budemo otvoreni za nova saznanja i informacije, da budemo spremni da ih usvojimo i da se promenimo. Vreme \u0107e pokazati da li je sve \u0161to znamo samo 50% ta\u010dno \u2013 mo\u017eda manje ili \u010dak vi\u0161e. Me\u0111utim, verujem da bi tako\u0111e bilo neodgovorno zanemariti pojavu promene paradigme u rehabilitaciji dece sa neurolo\u0161kim poreme\u0107ajima.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Verujem da pre nego \u0161to objasnimo efekte pasivnog istezanja na spasti\u010dne mi\u0161i\u0107e, kako bismo uspeli da postavimo stvari na svoje mesto, treba da usmerimo pa\u017enju na jo\u0161 jedno va\u017eno pitanje. Iz na\u0161eg bogatog iskustva u oblasti rehabilitacije dece sa ovim stanjima, mo\u017eemo videti da roditelji postavljaju sebi jo\u0161 jedno pitanje koje ih jo\u0161 vi\u0161e zbunjuje: za\u0161to dobijamo opre\u010dne preporuke od razli\u010ditih stru\u010dnjaka u ovoj oblasti?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1673,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[130],"tags":[],"class_list":["post-3582","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-bda-i-pasivno-istezanje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3582","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3582"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3582\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1673"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3582"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3582"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3582"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}