{"id":5589,"date":"2026-09-17T09:48:58","date_gmt":"2026-09-17T09:48:58","guid":{"rendered":"https:\/\/bda-therapy.com\/?p=5589"},"modified":"2026-09-17T09:52:46","modified_gmt":"2026-09-17T09:52:46","slug":"bda-active-kada-razvijene-mogucnosti-postanu-funkcionalan-pokret","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/bda-active-kada-razvijene-mogucnosti-postanu-funkcionalan-pokret\/","title":{"rendered":"BDA Active \u2013 kada razvijene mogu\u0107nosti postanu funkcionalan pokret"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Za\u0161to za BDA razvoj hoda ne po\u010dinje od samog koraka?<\/strong><\/p>

Kada gledamo dete koje u terapiji pravi korake, prirodno je da pa\u017enju prvo usmerimo na ono \u0161to vidimo: da li je napravilo korak, koliko je pre\u0161lo i koliko mu je pomo\u0107i bilo potrebno. Ali hod se ne doga\u0111a samo u nogama. U trenutku kada dete osloni te\u017einu na jedno stopalo, promena se ne de\u0161ava samo u toj nozi. Karlica mora da odgovori na optere\u0107enje, ki\u010dmeni stub na promenu polo\u017eaja karlice, trup na pomeranje te\u017ei\u0161ta, a glava treba da ostane dovoljno stabilna da dete mo\u017ee da nastavi aktivnost.<\/p>

Jedan korak je, zapravo, reakcija celog tela na promenu optere\u0107enja.<\/strong><\/p>

Upravo od toga polazi BDA terapija.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Telo ne posmatramo kao zbir odvojenih delova<\/strong><\/p>

BDA pristup posmatra telo kao sistem me\u0111usobno povezanih segmenata koji funkcioni\u0161u unutar jedne mehani\u010dke celine. Takav na\u010din razmi\u0161ljanja blizak je konceptu biotensegriteta<\/strong> \u2013 modelu prema kojem stabilnost i pokret tela ne nastaju samo radom pojedina\u010dnih mi\u0161i\u0107a ili zglobova, ve\u0107 odnosom napetosti i pritiska kroz \u010ditavu strukturu. Va\u017enu ulogu u tome ima i sistem vezivnog tkiva. Fascijalne strukture povezuju razli\u010dite regione tela i predstavljaju jedan od puteva kroz koje se sile mogu prenositi izme\u0111u trupa, karlice i ekstremiteta. To zna\u010di da, kada dete optereti jednu nogu, odgovor ne bi trebalo da ostane \u201ezarobljen\u201c samo u toj nozi ili u karlici. Promena optere\u0107enja postavlja zahtev celom telu da se prilagodi.<\/p>

U kvalitetnijem odgovoru sila se raspore\u0111uje kroz vi\u0161e segmenata tela. Karlica, ki\u010dmeni stub, grudni ko\u0161 i trup u\u010destvuju u prilago\u0111avanju polo\u017eaja, dok se te\u017ei\u0161te pomera u odnosu na oslonac. Tu geometrija tela postaje veoma va\u017ena.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Za\u0161to su oblik tela i fiziolo\u0161ke krivine va\u017ene?<\/strong><\/p>

Ki\u010dmeni stub nije prava, nepomi\u010dna kolona. Njegove fiziolo\u0161ke krivine, odnos karlice i ki\u010dme i polo\u017eaj grudnog ko\u0161a uti\u010du na na\u010din na koji telo prima i prenosi optere\u0107enje.<\/p>

Serge Gracovetsky je kroz svoj koncept \u201espinal engine\u201c<\/strong> posebno ukazivao na to da ki\u010dmeni stub nije samo pasivni deo tela koji noge nose tokom hoda. U njegovom biomehani\u010dkom modelu kretanje ki\u010dme, karlice i nogu me\u0111usobno je povezano, dok lumbodorzalna fascija u\u010destvuje u prenosu sila izme\u0111u donjeg i gornjeg dela tela. U kasnijem radu o lumbodorzalnoj fasciji Gracovetsky posebno isti\u010de zna\u010daj lumbalne lordoze u raspodeli optere\u0107enja izme\u0111u mi\u0161i\u0107nog i fascijalnog sistema.<\/p>

Za BDA je ova ideja va\u017ena iz jednog prakti\u010dnog razloga: forma tela uti\u010de na to kuda \u0107e sile mo\u0107i da se prenesu kada dete bude optere\u0107eno.<\/strong><\/p>

Zato nije dovoljno samo postaviti dete na noge i tra\u017eiti da napravi korak. Pre toga \u017eelimo da vidimo \u0161ta se sa njegovim telom doga\u0111a kada optere\u0107enje zaista stigne.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u0160ta se doga\u0111a kada telo nema dobar globalni odgovor?<\/strong><\/p>

Kod dece sa cerebralnom paralizom i drugim razvojnim te\u0161ko\u0107ama \u010desto mo\u017eemo videti da telo na promenu optere\u0107enja ne odgovara ravnomerno. Istra\u017eivanja hoda kod dece sa cerebralnom paralizom pokazuju povezanost promena polo\u017eaja ki\u010dmenog stuba, karlice i trupa sa odstupanjima tokom hoda. Zabele\u017eene su, izme\u0111u ostalog, ve\u0107e promene karli\u010dne kose ravni, nagiba karlice i pokreta trupa.<\/p>

To mo\u017eemo vrlo konkretno da vidimo kada dete prebaci te\u017einu na jednu nogu. Umesto da se optere\u0107enje postepeno prenese kroz stopalo, nogu, karlicu, ki\u010dmeni stub i ostatak tela, karlica mo\u017ee naglo da ode u izra\u017een bo\u010dni nagib. Trup tada poku\u0161ava da nadoknadi promenu, a dete dodatnim naporom poku\u0161ava da ostane u polo\u017eaju. Zadatak je mo\u017eda izvr\u0161en. Dete je mo\u017eda ostalo na jednoj nozi ili \u010dak napravilo slede\u0107i korak.<\/p>

Ali pitanje koje postavljamo u BDA terapiji nije samo: \u201eDa li je uspelo?\u201c. <\/strong>Ve\u0107: \u201eKako je telo re\u0161ilo optere\u0107enje koje smo mu zadali?\u201c<\/strong><\/p>

Ako se veliki deo zahteva stalno zavr\u0161ava u istom segmentu, dete mo\u017ee da razvije veoma efikasne kompenzacije kojima \u0107e izvr\u0161avati zadatak \u2013 ali to ne zna\u010di da je optere\u0107enje kroz telo raspore\u0111eno na na\u010din koji \u017eelimo da podstaknemo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zato BDA prvo tra\u017ei slabu ta\u010dku reakcije<\/strong><\/p>

U mnogim rehabilitacionim pristupima funkcionalni zadaci, ponavljanje i facilitacija pokreta imaju va\u017eno mesto. BDA ne poku\u0161ava da ospori vrednost takvog rada. Razlika je pre svega u tome gde stavljamo fokus u odre\u0111enoj fazi terapijskog procesa<\/strong>. Pre nego \u0161to od deteta tra\u017eimo bolji performans, \u017eelimo da prona\u0111emo deo sistema koji ograni\u010dava njegov odgovor na optere\u0107enje. To mo\u017ee biti nedovoljna mogu\u0107nost grudnog ko\u0161a da promeni oblik tokom prenosa te\u017eine, odnos karlice i ki\u010dmenog stuba, ograni\u010dena mogu\u0107nost jednog segmenta ki\u010dme, kvalitet oslonca stopala ili na\u010din na koji se sila prenosi sa donjih ekstremiteta prema trupu.<\/p>

Kada prona\u0111emo takvu ta\u010dku, BDA stimulacija je precizno usmerena upravo na nju.<\/strong><\/p>

Ne poku\u0161avamo odmah da proizvedemo \u201elep\u0161i korak\u201c. Poku\u0161avamo da promenimo uslove iz kojih \u0107e slede\u0107a reakcija tela nastati. To je va\u017ena razlika.<\/p>

Od preciznog stimulusa do spontane reakcije<\/strong><\/p>

Kada se optere\u0107enje tela promeni, reakcija na tu promenu mora da nastane brzo. Dete tokom svakodnevnog \u017eivota nema vremena da pri svakom koraku razmi\u0161lja: \u201eSada \u0107u stabilizovati karlicu, zatim pomeriti trup, zatim preneti te\u017einu i onda postaviti stopalo.\u201c Takav pokret ne funkcioni\u0161e na osnovu stalnih verbalnih instrukcija.<\/p>

Nervni sistem neprekidno koristi senzorne informacije o polo\u017eaju tela i optere\u0107enju kako bi prilagodio slede\u0107i pokret. Proprioceptivne i druge senzorne informacije imaju va\u017enu ulogu u prilago\u0111avanju hoda i planiranju narednog motori\u010dkog odgovora.<\/p>

Zato se u BDA terapiji vodimo principom:<\/p>

precizan stimulus \u2192 reakcija tela \u2192 novo iskustvo optere\u0107enja.<\/strong><\/p>

Reakcija na stimulus nije pokret koji terapeut \u201ecrta\u201c umesto deteta.<\/p>

Ona treba da nastane iz samog tela. Dete tokom te reakcije mo\u017ee da dobije zadatak, da pogleda predmet, posegne ili prati jednostavnu instrukciju, ali glavni cilj nije da svesno kontroli\u0161e svaki segment svog tela.<\/p>

\u017delimo da njegovo telo dobije druga\u010dije iskustvo odgovora na silu i optere\u0107enje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Gde se onda uklju\u010duje BDA Active?<\/b><\/p>

Upravo ovde BDA Active dobija svoj puni smisao. Nakon \u0161to smo kroz BDA tretman radili na odre\u0111enim biomehani\u010dkim ograni\u010denjima, dete treba da dobije priliku da nove mogu\u0107nosti koristi u situaciji u kojoj se telo stvarno optere\u0107uje.<\/p>

Ali ne vra\u0107amo ga jednostavno na isti zadatak i ka\u017eemo:<\/p>

\u201eSada hodaj pravilno.\u201c<\/b><\/b><\/p>

Terapeut bira polo\u017eaj i aktivnost u kojima dete ima najve\u0107u mogu\u0107nost da iskoristi ono \u0161to je prethodno razvijeno. Ako \u017eelimo da dete kvalitetnije prenese te\u017einu preko jedne strane karlice, aktivnost \u0107emo postaviti tako da ono ima razlog da upravo to uradi. Ako \u017eelimo da tokom oslonca bolje pove\u017ee karlicu i trup, pozicija, visina oslonca, predmet koji \u017eeli da dohvati i smer u kojem treba da se kre\u0107e mogu biti pa\u017eljivo izabrani tako da pozovu upravo takvu reakciju.<\/p>

Zadatak je smislen detetu, ali je biomehani\u010dki veoma precizno izabran od strane terapeuta.<\/b><\/b><\/p>

To je BDA Active.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t
Da li je dovoljno da dete samo ve\u017eba hod? <\/div><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t<\/span>\n\n\t\t\t\t\t\t<\/summary>\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ne uvek. Va\u017eno je ne samo da li dete pravi korak, ve\u0107 i kako telo raspore\u0111uje optere\u0107enje dok ga pravi. Ako se pokret stalno izvodi uz iste kompenzacije, ponavljanje mo\u017ee u\u010dvrstiti upravo takav obrazac.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/details>\n\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t
\u0160ta BDA terapija tra\u017ei pre nego \u0161to radi na samom koraku? <\/div><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t<\/span>\n\n\t\t\t\t\t\t<\/summary>\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tra\u017ei deo sistema koji najvi\u0161e ograni\u010dava reakciju tela na optere\u0107enje. To mo\u017ee biti oslonac stopala, karlica, ki\u010dmeni stub, grudni ko\u0161 ili na\u010din na koji se sila prenosi kroz telo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/details>\n\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t
Da li terapeut u BDA terapiji vodi svaki pokret deteta? <\/div><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t<\/span>\n\n\t\t\t\t\t\t<\/summary>\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ne. Cilj je da precizan stimulus izazove reakciju iz samog tela deteta. Terapeut ne \u201ecrta\u201c pokret umesto deteta, ve\u0107 poku\u0161ava da stvori bolje uslove da telo samo prona\u0111e kvalitetniji odgovor.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/details>\n\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t
Kada se uklju\u010duje BDA Active? <\/div><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t<\/span>\n\n\t\t\t\t\t\t<\/summary>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada \u017eelimo da dete ono \u0161to je razvijeno kroz BDA tretman koristi u stvarnoj aktivnosti \u2014 kroz oslonac, prenos te\u017eine, promenu polo\u017eaja, posezanje ili korak. Tako se nova mogu\u0107nost povezuje sa funkcijom, a ne ostaje samo deo terapijskog tretmana.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/details>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u0161to za BDA razvoj hoda ne po\u010dinje od samog koraka?
\nKada gledamo dete koje u terapiji pravi korake, prirodno je da pa\u017enju prvo usmerimo na ono \u0161to vidimo: da li je napravilo korak, koliko je pre\u0161lo i koliko mu je pomo\u0107i bilo potrebno. Ali hod se ne doga\u0111a samo u nogama. U trenutku kada dete osloni te\u017einu na jedno stopalo, promena se ne de\u0161ava samo u toj nozi. Karlica mora da odgovori na optere\u0107enje, ki\u010dmeni stub na promenu polo\u017eaja karlice, trup na pomeranje te\u017ei\u0161ta, a glava treba da ostane dovoljno stabilna da dete mo\u017ee da nastavi aktivnost.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":5593,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[119],"tags":[],"class_list":["post-5589","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-bda-i-problemi-kukova"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5589","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5589"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5589\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5615,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5589\/revisions\/5615"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5593"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5589"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5589"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5589"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}