{"id":5634,"date":"2026-10-01T10:35:36","date_gmt":"2026-10-01T10:35:36","guid":{"rendered":"https:\/\/bda-therapy.com\/?p=5634"},"modified":"2026-10-01T10:41:25","modified_gmt":"2026-10-01T10:41:25","slug":"bda-terapija-i-logopedija-zasto-smo-povezali-ova-dva-pristupa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/bda-terapija-i-logopedija-zasto-smo-povezali-ova-dva-pristupa\/","title":{"rendered":"BDA terapija i logopedija: za\u0161to smo povezali ova dva pristupa?"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada roditelji pomisle na logopedski tretman, naj\u010de\u0161\u0107e prvo pomisle na govor prve re\u010di, izgovor glasova, razvoj jezika i komunikacije. Me\u0111utim, kod dece sa neurolo\u0161kim, motori\u010dkim i razvojnim pote\u0161ko\u0107ama ono \u0161to vidimo u podru\u010dju usta \u010desto ne mo\u017eemo potpuno razumeti ako ne pogledamo kako funkcioni\u0161e ostatak tela.
Dete ne koristi jezik, vilicu i usne nezavisno od polo\u017eaja glave i vrata. Polo\u017eaj glave povezan je sa kontrolom trupa, a na\u010din na koji dete organizuje trup i grudni ko\u0161 uti\u010de na uslove u kojima di\u0161e, guta, proizvodi glas i obavlja druge orofacijalne funkcije. Zbog toga smo u okviru BDA centra povezali BDA terapiju i logopediju<\/strong>.
Ideja nije bila da postoje\u0107em terapijskom radu jednostavno dodamo jo\u0161 jednu uslugu.

\u017deleli smo da logopedski rad bude deo istog na\u010dina razmi\u0161ljanja o detetu\u00a0 da ne posmatramo govor, hranjenje ili gutanje kao izdvojene probleme, ve\u0107 da poku\u0161amo da razumemo na kakvoj telesnoj osnovi dete poku\u0161ava da izvede odre\u0111enu funkciju.

BDA terapijom prvo stvaramo uslove za funkciju<\/strong>

Kod deteta koje ima pote\u0161ko\u0107e sa kontrolom glave i trupa, asimetriju, ograni\u010denu pokretljivost grudnog ko\u0161a ili koristi veliki dodatni napor da bi odr\u017ealo polo\u017eaj, ti faktori mogu menjati uslove u kojima ono di\u0161e, guta i koristi vilicu, jezik i usne.
Zato kroz BDA terapiju prvo posmatramo telo kao povezanu biomehani\u010dku celinu. Procena nam poma\u017ee da razumemo kako dete organizuje oslonac, polo\u017eaj karlice i ki\u010dmenog stuba, grudni ko\u0161, glavu i vrat i kako se optere\u0107enje prenosi kroz telo.

Cilj nije da \u201eispravimo polo\u017eaj\u201c radi samog polo\u017eaja, ve\u0107 da stvorimo kvalitetnije uslove iz kojih dete mo\u017ee da razvija i koristi odre\u0111enu funkciju.
Upravo tu vidimo osnovu za povezivanje sa logopedijom.
Ako dete ula\u017ee veliki napor samo da bi odr\u017ealo glavu, ako je vrat konstantno napet ili grudni ko\u0161 nema dovoljno mogu\u0107nosti za prilago\u0111avanje tokom disanja, nije dovoljno posmatrati samo ono \u0161to se doga\u0111a u ustima. Mo\u017eemo raditi na pokretu jezika ili zatvaranju usana, ali moramo istovremeno razumeti iz kakve telesne organizacije dete poku\u0161ava da napravi taj pokret.

To ne zna\u010di da \u0107e BDA terapija sama po sebi razviti govor, pobolj\u0161ati gutanje ili re\u0161iti logopedski problem. Ona postavlja i razvija telesne uslove koji mogu biti va\u017eni za funkciju, dok logoped procenjuje i radi na funkcijama koje pripadaju njegovoj oblasti.

Zbog toga BDA terapiju i logopediju ne posmatramo kao dva potpuno odvojena procesa, ve\u0107 kao dve stru\u010dne oblasti koje kod odre\u0111enog deteta mogu da se dopunjuju.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t<\/a>\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Logoped ne posmatra samo usta<\/strong><\/p>

Uvo\u0111enjem logopedije \u017eeleli smo da isti princip posmatranja celine prenesemo i na funkcije kojima se logoped bavi. Zato na\u0161 logoped ne procenjuje samo da li dete mo\u017ee da izgovori odre\u0111eni glas ili napravi odre\u0111eni pokret jezikom. Posmatra kako dete di\u0161e, guta, \u017eva\u0107e, kontroli\u0161e pljuva\u010dku, koristi vilicu, jezik i usne, proizvodi glas i komunicira, ali i u kakvom polo\u017eaju telo poku\u0161ava da izvr\u0161i sve te zadatke.<\/p>

Jedna od najva\u017enijih funkcija u toj proceni jeste disanje.<\/p>

Nije dovoljno samo registrovati da dete di\u0161e. Va\u017eno je videti kako di\u0161e. Da li je disanje mirno ili plitko? Kako se kre\u0107e grudni ko\u0161? Da li dete pri udahu podi\u017ee ramena ili zate\u017ee vrat? Da li koristi veliki dodatni napor? Kako se pona\u0161a stomak tokom disanja i koliko se disanje organizuje kroz dijafragmu?
Ove informacije postaju posebno va\u017ene kada ih pove\u017eemo sa polo\u017eajem glave, vrata i trupa. Dete koje mora da koristi veliki dodatni napor za odr\u017eavanje polo\u017eaja mo\u017ee imati druga\u010dije uslove za disanje, gutanje i rad orofacijalnih struktura od deteta koje ima stabilniju osnovu za te funkcije.

Ako su usta otvorena, prvo \u017eelimo da znamo za\u0161to
Otvorena usta su dobar primer za\u0161to je va\u017eno povezati ove dve oblasti. Ako dete \u010desto dr\u017ei usta otvorena, najjednostavnije bi bilo usmeriti rad na zatvaranje usana. Me\u0111utim, samo zatvaranje usana ne govori nam za\u0161to ih dete dr\u017ei otvorenim.
Prvo treba utvrditi da li postoje odgovaraju\u0107i anatomski i funkcionalni uslovi za nazalno disanje. Kada su disajni putevi prohodni i ne postoji medicinska prepreka, posmatramo polo\u017eaj glave i vrata, vilicu, kontrolu usana, na\u010din disanja i ostatak telesne organizacije.
Isti princip primenjujemo i na druge funkcije. Ako dete te\u0161ko kontroli\u0161e pljuva\u010dku, ne posmatramo samo usne. Va\u017eno je kako i koliko \u010desto spontano guta, kakva je kontrola glave i vilice, kako koristi jezik i kako di\u0161e. Ako postoji pote\u0161ko\u0107a sa \u017evakanjem, ne posmatramo samo pokret vilice, ve\u0107 i stabilnost iz koje taj pokret treba da se izvede.
Drugim re\u010dima, ne poku\u0161avamo prvo da promenimo ono \u0161to vidimo. Prvo poku\u0161avamo da razumemo za\u0161to se odre\u0111ena funkcija upravo tako izvodi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Govor nije uvek prvi cilj logopedskog rada

Ovo je posebno va\u017eno kod dece sa slo\u017eenijim neurolo\u0161kim i razvojnim pote\u0161ko\u0107ama. Logopedski tretman kod njih ne mora da po\u010dne ve\u017ebanjem glasova niti govor mora u tom trenutku biti glavni cilj.
Kod jednog deteta prioritet mo\u017ee biti kvalitetnije \u017evakanje i organizacija zalogaja. Kod drugog sigurnije gutanje. Kod tre\u0107eg \u010de\u0161\u0107e spontano gutanje i bolja kontrola pljuva\u010dke. Kod nekog deteta radi\u0107emo na mogu\u0107nosti da stabilnije proizvede glas, dok \u0107e kod drugog cilj biti pronala\u017eenje na\u010dina da pouzdano komunicira, \u010dak i kada govor nije dostupan.

Zato ne odre\u0111ujemo isti po\u010detak rada za svako dete. Procena treba da poka\u017ee koja funkcija trenutno ima najve\u0107i zna\u010daj i koji uslovi su potrebni da bi dete moglo efikasnije da je koristi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t
Za\u0161to logoped posmatra disanje, polo\u017eaj glave i trup deteta? <\/div><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t<\/span>\n\n\t\t\t\t\t\t<\/summary>\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zato \u0161to se funkcije kojima se logoped bavi ne odvijaju samo u podru\u010dju usta. Polo\u017eaj trupa uti\u010de na polo\u017eaj glave i vrata, a oni menjaju uslove u kojima dete di\u0161e, guta i koristi vilicu, jezik i usne. Zato je kod dece sa motori\u010dkim i razvojnim pote\u0161ko\u0107ama va\u017eno sagledati telo kao celinu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/details>\n\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t
Za\u0161to nije dovoljno posmatrati samo jezik, vilicu i usne? <\/div><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t<\/span>\n\n\t\t\t\t\t\t<\/summary>\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zato \u0161to njihov rad zavisi i od uslova iz kojih dete izvodi odre\u0111enu funkciju. Ako dete ula\u017ee veliki napor da odr\u017ei glavu, ima nestabilan trup ili koristi dodatnu napetost tokom disanja, to mo\u017ee uticati na na\u010din na koji koristi vilicu, jezik i usne. Zato ne posmatramo samo pokret koji \u017eelimo da promenimo, ve\u0107 poku\u0161avamo da razumemo \u0161ta ga trenutno ograni\u010dava.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/details>\n\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t
Da li dete mora da govori da bi imalo korist od logopedskog rada? <\/div><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t<\/span>\n\n\t\t\t\t\t\t<\/summary>\n\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ne. Logopedski rad nije usmeren samo na govor. U zavisnosti od potreba deteta, cilj mo\u017ee biti kvalitetnije \u017evakanje, sigurnije gutanje, bolja kontrola pljuva\u010dke, proizvodnja glasa ili razvoj pouzdanog na\u010dina komunikacije. Govor je samo jedna od funkcija kojima se logoped bavi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/details>\n\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t
Za\u0161to kod neke dece logopedski rad po\u010dinje pre rada na govoru? <\/div><\/span>\n\t\t\t\t\t\t\t\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t\t<\/i><\/span>\n\t\t<\/span>\n\n\t\t\t\t\t\t<\/summary>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zato \u0161to je ponekad potrebno prvo raditi na funkcijama koje stvaraju osnovu za kasniji rad na glasu i govoru. Kod jednog deteta prioritet mo\u017ee biti disanje, kod drugog gutanje ili \u017evakanje, a kod tre\u0107eg kontrola glave i uslova iz kojih koristi vilicu, jezik i usne. Redosled rada zato se odre\u0111uje prema trenutnim mogu\u0107nostima i potrebama konkretnog deteta.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/details>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada roditelji pomisle na logopedski tretman, naj\u010de\u0161\u0107e prvo pomisle na govor \u2014 prve re\u010di, izgovor glasova, razvoj jezika i komunikacije. Me\u0111utim, kod dece sa neurolo\u0161kim, motori\u010dkim i razvojnim pote\u0161ko\u0107ama ono \u0161to vidimo u podru\u010dju usta \u010desto ne mo\u017eemo potpuno razumeti ako ne pogledamo kako funkcioni\u0161e ostatak tela. Dete ne koristi jezik, vilicu i usne nezavisno od polo\u017eaja glave i vrata. Polo\u017eaj glave povezan je sa kontrolom trupa, a na\u010din na koji dete organizuje trup i grudni ko\u0161 uti\u010de na uslove u kojima di\u0161e, guta, proizvodi glas i obavlja druge orofacijalne funkcije. Zbog toga smo u okviru BDA centra povezali BDA terapiju i logopediju.<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":5635,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[119],"tags":[],"class_list":["post-5634","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-bda-i-problemi-kukova"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5634","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5634"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5634\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5647,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5634\/revisions\/5647"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5635"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5634"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5634"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/bda-therapy.com\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5634"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}