Da li ste nekada primetili da dete brzo podiže ramena dok diše, teško dugo sedi bez oslonca, često spušta glavu unapred ili se umara brže nego što očekujete? Na prvi pogled, ove pojave mogu delovati nepovezano. Jedna se odnosi na disanje, druga na držanje tela, treća na ravnotežu ili pokret. Međutim, telo ne funkcioniše kao skup odvojenih delova. Kod dece, posebno kod dece sa motoričkim ili razvojnim poteškoćama, način na koji je organizovan grudni koš može imati važnu ulogu u tome kako dete diše, sedi, stoji, koristi ruke i održava stabilnost. Grudni koš nije važan samo zato što štiti pluća i srce. On je jedna od centralnih struktura preko koje telo povezuje disanje, posturu i pokret. Kada grudni koš pruža dobru podršku, telo lakše raspoređuje opterećenje, održava položaj i koristi energiju za funkcionalne aktivnosti. Kada ta podrška nije dovoljno efikasna, dete često mora da pronađe druge načine da bi ostvarilo isti zadatak.
Zašto grudni koš nije samo “prostor za disanje”?
Kada govorimo o grudnom košu, najčešće prvo pomislimo na pluća. To je prirodno, jer se kroz pokrete grudnog koša odvija disanje. Ipak, njegova uloga je mnogo šira.
Grudni koš je povezan sa kičmom, ramenima, vratom, dijafragmom, trbušnim mišićima, karlicom i fascijalnim strukturama koje povezuju različite delove tela. Zbog toga svaki udah i izdah nisu samo respiratorni proces, već i deo šire posturalne organizacije. Kada dete udahne, rebra se pokreću, dijafragma menja položaj, trup reaguje, a telo pravi male prilagodbe kako bi zadržalo stabilnost. Kada dete izdahne, telo ponovo organizuje pritisak i tonus. Taj ritam se dešava stalno, čak i kada dete miruje.
Drugim rečima, disanje nije odvojeno od posture. Ono je deo načina na koji telo održava sebe u prostoru.
Kako grudni koš utiče na posturu?
Postura nije samo “pravo držanje”. Postura je način na koji telo organizuje svoje delove u odnosu na gravitaciju, oslonac i pokret. Ona omogućava detetu da sedi, stoji, gleda, okreće se, koristi ruke, diše i reaguje na promene položaja.
Grudni koš u tome ima važnu ulogu jer se nalazi između glave i karlice. On je kao centralni deo tela preko kojeg se prenose informacije i opterećenja između gornjeg i donjeg dela tela.
Ako je grudni koš previše ukočen, spušten, rotiran, asimetričan ili stalno u položaju napetosti, ostatak tela mora da se prilagođava. Glava može ići unapred. Ramena mogu biti podignuta. Vrat može postati napet. Karlica može promeniti položaj. Ruke mogu izgubiti stabilnu osnovu za pokret. Hod može izgledati manje organizovano.
Roditelj tada često vidi samo posledicu: dete se krivi, teško sedi, čudno hoda, brzo se umara ili deluje ukočeno. Ali uzrok nije uvek tamo gde se posledica najviše vidi.
Grudni koš i položaj glave
Položaj glave je jedan od prvih signala koje roditelji primećuju. Dete može stalno držati glavu unapred, naginjati je na jednu stranu ili teško održavati stabilan položaj glave tokom sedenja i igre.
Iako deluje kao da je problem samo u vratu, glava retko funkcioniše odvojeno od ostatka tela. Da bi glava bila stabilna, potrebna joj je podrška iz trupa. A grudni koš je važan deo te podrške.
Ako grudni koš ne pruža dovoljno stabilnu osnovu, vrat često mora da radi više. Dete tada može izgledati kao da stalno “drži” glavu mišićima vrata. To može biti naporno i može uticati na pažnju, pogled, hranjenje, govor, igru i upotrebu ruku.
Zato se u BDA pristupu položaj glave ne posmatra izolovano. Posmatra se kakvu podršku glava dobija iz grudnog koša, trupa i karlice.
Asimetrija grudnog koša i trupa
Kod neke dece roditelji primete da jedna strana tela deluje aktivnije, stabilnije ili “jače”. Dete se možda više oslanja na jednu ruku, okreće se lakše na jednu stranu, sedi nagnuto ili ima vidljivu razliku u položaju ramena i rebara.
Asimetrija ne mora uvek značiti problem, ali kada je izražena i ponavlja se u različitim položajima, ona može uticati na način na koji dete koristi telo. Ako je jedna strana grudnog koša pokretljivija ili stabilnija od druge, dete može razviti obrasce kretanja koji se oslanjaju više na jednu stranu.
To može uticati na sedenje, okretanje, puzanje, hod, upotrebu ruku i ravnotežu. Zato stručna procena ne posmatra samo da li dete može da izvede pokret, već i da li ga izvodi simetrično, efikasno i uz dobru organizaciju celog tela.
Grudni koš, disanje i razvoj govora
Disanje nije važno samo za posturu i pokret. Ono ima ulogu i u hranjenju, glasu, govoru i regulaciji aktivnosti. Stabilnost trupa i organizacija grudnog koša mogu uticati na to koliko dete efikasno koristi dah tokom vokalizacije, izgovora ili dužeg govora.
To ne znači da je svaki govorni izazov povezan sa grudnim košem. Govor je složena funkcija i zavisi od više sistema. Ipak, kod dece kod koje postoje motoričke i posturalne poteškoće, korisno je posmatrati i osnovu iz koje govor nastaje: disanje, položaj glave, stabilnost trupa i organizaciju usne duplje.
Zbog toga multidisciplinarni pristup često ima veliku vrednost. Kada se telo posmatra celovito, lakše je razumeti zašto dete određenu funkciju izvodi uz napor i gde mu je potrebna podrška.
Da li loša postura uvek znači da dete ima problem sa grudnim košem?
Ne. Postura zavisi od više faktora, uključujući tonus, ravnotežu, snagu, koordinaciju, navike, senzornu organizaciju i neurološki razvoj. Međutim, grudni koš može imati važnu ulogu u posturalnoj stabilnosti, pa ga je korisno posmatrati kada dete ima ponavljajuće poteškoće sa držanjem tela, zamaranjem ili organizacijom pokreta.
Da li način disanja može da utiče na pokret deteta?
Da. Disanje, dijafragma, grudni koš i trup funkcionalno su povezani. Kada dete koristi mnogo dodatnog napora tokom disanja, to može uticati na stabilnost, položaj glave i vrata, ramena i kvalitet pokreta.
Da li vežbe disanja mogu da poprave posturu?
Ne. Kod dece sa motoričkim i razvojnim poteškoćama važno je posmatrati celo telo. Disanje je jedan deo šire organizacije koja uključuje grudni koš, kičmu, karlicu, ramena, glavu i pokret. Zato terapijski pristup treba da bude individualan.
Kada je vreme da se potraži stručna procena?
Procena je korisna kada roditelji primećuju da dete ima poteškoće sa sedenjem, ravnotežom, disanjem tokom aktivnosti, brzim zamaranjem, asimetrijom trupa ili ponavljajućim kompenzacijama. Rana procena ne znači da problem postoji, već pomaže da se razvoj deteta sagleda jasnije.
