Kao roditelj deteta sa spastičnom cerebralnom paralizom ili drugim neurološkim stanjima i bolestima, želite da sprečite skraćenje i kontrakture mišića, tetiva, ligamenta ili da smanjite njihov negativni uticaj ako su se već razvili. Osnovna ideja je da se poveća opseg pokreta u zglobovima gde je pokretljivost smanjena i smanjenje opšte krutosti i povećanje detetovog komfora.
Iskustvo pokazuje da je prirodno i gotovo instinktivno rezonovanje upotreba pasivnog istezanja kako bi se suzbilo skraćenje svih pomenutih struktura. Logično je, da ako su telesne strukture postale skraćene, trebalo bi ih produžiti istezanjem, zar ne?
Šta ako vam kažem da se one zapravo ne skraćuju, već da dolazi do kolapsa ili strukturne implozije?
Svakako ću vam objasniti:
Šta je strukturna implozija;
Koja je razlika između skraćenja i implozije telesne strukture;
Kako se menja naše razumevanje šta treba da radimo da bismo postigli rezultate.
Da biste mogli da postignete dugoročne rezultate i sprečite ili smanjite skraćenje ili kontrakture mišića, tetiva i ligamenata, potrebno je promeniti način na koji oni bivaju posmatrani u klasičnoj rehabilitaciji.
U klasičnom pristupu u rehabilitaciji telo se često posmatra i analizira dvodimenzionalno, iako je stvarnosti telo trodimenzionalno. To je pogrešno opažanje, jer ljudsko telo ima volumen. Šta to znači? Dvodimenzionalni objekti imaju samo dve prostorne dimenzije (na primer, dužinu i širinu) dok trodimenzionalni objekti imaju tri prostorne dimenzije ili drugim rečima zapreminu (dužinu, širinu i dubinu/visinu). Krug i kvadrat su dvodimenzionalni i nazivaju se geometrijskim figurama. S druge strane, sfera i kocka su trodimenzionalni i nazivaju se geometrijskim telima.
Na isti način, kada fizioterapeut govori o usklađivanju telesnih delova, on ili ona objašnjava asimetriju koja postoji između strana tela deteta, misleći na asimetriju leve i desne, bočne ili prednje i zadnje strane. To je dvodimenzionalni prikaz.
Dalje, u slučaju skolioze, ističu koji od mišića su skraćeni, a koji izduženi na levoj i desnoj strani kičme. Ovo je, takođe, dvodimenzionalni prikaz. Konačno, kada terapeuti objašnjavaju kontrakturu ili skraćenje mišića, tetiva ili ligamenata, oni se pozivaju na smanjenje dužine tih struktura. To je jednodimenzionalni prikaz. Da li vam ovo zvuči poznato?
Čak i ako zvuči poznato, kakva je razlika sa stanovišta rehabilitacije ako telo posmatramo jednodimenzionalno, dvodimenzionalno ili trodimenzionalno? Kada telo posmatramo dvodimenzionalno, pogrešno opažanje nas dovodi do pogrešnih zaključaka i netačnih informacija. Nadalje, terapijski postupci zasnovani na tim pogrešnim zaključcima takođe su netačni. Ljudsko telo u dve dimenzije je veštačko. Ovaj način posmatranja je nastao kako bi se objasnio jedan izuzetno složeni sistem i kako bismo se lakše snalazili u njegovoj složenosti, ali ne odražava njegovu pravu prirodu!
Strukturna implozija.
Svako može da zamisli eksploziju. Mnogo puta ste videli kako stvari eksplodiraju u akcionim filmovima. Sila eksplozije se gura prema spolja. Suprotno tome je implozija kada sila gura prema unutra. Strukturna implozija znači da se telesna struktura urušava prema unutra i u toku tog procesa gubi volumen.
Već smo rekli da skraćenje ili kontraktura mišića, tetive ili ligamenta predstavlja gubitak dužine (jedna dimenzija). Moram reći da je to pogrešno i površno opažanje. Nikada se ne radi samo o gubitku dužine. Nije važno koliko je tetiva ili ligament mala ili ih smatrate beznačajnim. Uvek se gube sve tri dimenzije. Ono se što vam se spolja čini kao skraćivanje tetive, u stvarnosti nije skraćenje, već strukturna implozija (gubitak dužine, širine i dubine — zapremine). Pitam se kako možemo da posmatramo živu trodimenzionalnu strukturu, a da je zatim tretiramo kao dvodimenzionalnu?
Koja je razlika između skraćenja i implozije telesne strukture?
Razlika je u tome što se skraćenje dešava u jednoj dimenziji, a implozija u sve tri. U osnovi, sa implozijom se struktura skuplja, ali sa svih strana, ne samo jedne.
Pokušajte da zamislite kako izgleda normalna šljiva i onda zamislite pored nje suvu šljivu (ili normalnu i suvu smokvu).
Lako ćete opaziti da je suva šljiva/smokva u odnosu na normalnu sasušena. Suva šljiva/smokva izgubila je volumen i manja je od normalne šljive/smokve, ali je u procesu sušenja izgubila sve tri dimenzije, ne samo jednu. Normalna i suva šljiva/smokva imaju isti sadržaj suve materije, ali jedina kritična razlika je što suva šljiva/smokva gubi sadržaj vode. Zbog toga se pre svega smanjila. To je upravo ono što se dešava sa strukturom tela koja implodira. Sa mišićem, tetivom, i ligamentom! Hteo bih da budem precizan i pojasnim da ne govorim ovde da mi ne zapažamo skraćivanje pomenutih telesnih struktura – to se dešava. Ali, ključno je shvatiti da uz smanjenje dužine dolazi i do smanjenja širine i dubine. Ukočenost koju roditelji obično mogu primetiti kod dece sa cerebralnom paralizom delimično je posledica gubitka sadržaja vode u vezivnom tkivu. Vanćelijski matriks postaje tvrđi jer u tkivima ima manje vode, pa je to razlog zašto se ona smanjuju.
To je i razlog zašto deca sa kontrakturama izgledaju mršavo – tkiva im se isušuju, ne skraćuju se!
Kako ovo menja naše razumevanje šta treba da uradimo da bismo postigli rezultat?
Prvo, razmislimo o tome koji zaključak možemo da izvedemo iz zapažanja o kojima smo razgovarali. Prvi zaključak je da se mišići, ligamenti i tetive ne skraćuju, već skupljaju. Znamo da nisu izgubili samo dužinu, već i širinu i dubinu gubljenjem tečnosti. Sada, kada ovo znamo, možemo sagledati pasivno istezanje iz druge perspektive.
Pasivno istezanje će dovesti samo do izduživanja telesnih struktura. Drugim rečima, imaće uticaja samo na dužinu. Kako u tom slučaju možemo očekivati da ćemo istezanjem povratiti ceo volumen i funkcionalnost mišića, tetive ili ligamenta? Ako sada znamo da je telesna struktura izgubila sve tri dimenzije (zapreminu), kako možemo očekivati da ćemo postići dugotrajne rezultate ako se bavimo samo dužinom telesnih struktura?
Logično, da bismo postigli dugoročne rezultate, moramo da obnovimo sve tri dimenzije tkiva — volumen. Jedino će povećanje volumena doneti stabilna poboljšanja. Povratak prvobitne dužine moguć je samo obnovom početne širine i dubine. To je razlog zašto istezanje nikada neće doneti dugoročne rezultate. Dužina telesne strukture ne može zameniti druge dve prostorne dimenzije.
Nakon svega što je rečeno, da li ćete vršiti pasivno istezanje kako biste dobili dužinu ili ćete graditi volumen kako biste povratili dužinu, širinu i dubinu implodirane strukture?
Kada tkiva počnu da vraćaju tečnost koju su izgubila, struktura tela polako ide ka opuštanju, poboljšanom opsegu pokreta i opštoj pokretljivosti.Isto tako, kad suva šljiva ili smokva izgube tečnost, postaju krute. Isto je i sa decom sa implodiranom telesnom strukturom. Moramo da preokrenemo proces, da tkiva napunimo tečnošću.Ono što bi trebalo da učinimo je da stimulišemo tkiva kroz proces remodelovanja vezivnog tkiva da bismo to postigli.
Molim vas da obratite pažnju na razlike između implodirane telesna strukture i telesne strukture kojoj je vraćen deo prvobitnog volumena. Na fotografiji sa leve strana telesna struktura je skupljena, a ne skraćena!
Zato nismo istezali njegove mršave ruke, već smo umesto toga stimulisali tkiva da povrate unutrašnje tečnosti koje im nedostaju. Kao rezultat toga, telesna struktura je dobila zdraviji izgled i metabolizam; počinje ponovo da dobija volumen što donosi opuštanje. Zapravo smo postigli rezultat koji roditelji teže da postignu istezanjem, ali umesto toga postigli smo ga bez istezanja.
